Најава догађаја: У среду, 30. августа, открићемо бисту Бранислава Нушића

У среду, 30. августа 2017. године,  Борис Дехељан ће „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈИ поклонити бисту Бранислава Нушића направљену од шрафова, матица, арматуре, лима, жица и осталих металних материјала, а која ће стајати на балкону фасаде зграде у београдској улици Мајке Јевросиме бр. 21 (у којој се налазе просторије Фондације).

„Мени као детету рокенрола, блуза и слободе – јако је „велики терет“ видети кроз Нушића себе.

Велика ми је част да сам кроз поглед Бранислава Нушића из бисте имао храбрости да најискреније сагледам овај изгубљени свет.

Нисам срећан што сам ја то морао да видим, више бих волео да је са балкона „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ то неко други видео… Осећам се као Квентин Тарантино, изгубљен и уплашен у сопственој машти“ – каже Борис Дехељан.

Дођите у среду, у 17 часова у просторије „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ да присуствујете откривању бисте Бранислава Нушића и поразговарате са Борисом Дехељаном пре његовог одласка 7. сeптембра у Париз, на колективну изложбу „Turbulance“ у музеју Halle Saint Pierre.

КЛИКНИТЕ ОВДЕ и прочитајте  интервју БОРИСА ДЕХЕЉАНА са Павлом Јакшићем

„Нушићијада 2017“ Ивањица

„Нушићијада“ у Ивањици је ове године почела Свечаном академијом у славу пола века од почетка ове манифестације и том приликом уручене су пригодне награде, а међу добитницима награда и признања је и Небојша Нушић, управитељ „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ за „веру да су квалитет и уметност важни, упркос реалним индикаторима“.

КЛИКНИТЕ ОВДЕ да погледате снимак са Свечане академије

КЛИКНИТЕ ОВДЕ да бисте вест прочитали и на интернет страници „Нушићијаде 2017“

 

Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ – спој двеју уметности – 10. јун 2017.г.

 

Десетог јуна 2017. године, у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, У сарадњи са „УЛУС“-ом и „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈOM, одржан је завршни концерт ученика соло певања Музичке школе „Др Војислав Вучковић“ класе професорке Маје Ђокић, уз клавирску сарадњу професорке Јоване Ђорђевић, Катарине Чолаковћ и Игора Крстића.

Концерт је одржан током трајања меморијалне изложбе академске сликарке мр Маје Сковран.

Маја Сковран (1961-2016) била је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1984, Друштва српских уметника „Лада“ од 1990, Међународног удружења уметничких критичара (AICA) од 1995. и Европског друштва културе (SEC) у Венецији. Добитник је значајних признања: Награде Фонда „Моша Пијаде“ 1985, Награде за уметност „Мића Поповић“ 1991, Ордена Италијанске звезде (солидарности) Републике Италије у рангу витеза 2011. за допринос култури, Велике награде ЛАДЕ за 2016.

Дела М. Сковран се чувају у музејима и приватним и јавним збиркама у Београду, Загребу, Атини, Риму, Берлину, Бриселу, Рио де Женеиру и Њујорку.

Маја Сковран је била велики пријатељ и уметнички саветник „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈE.

КЛИКНИТЕ ОВДЕ и послушајте завршетак овог фантастичног концерта

Дан грчке културе на Савском венцу

У организацији Амбасаде Републике Грчке у Београду, Градске општине Савски венац и Националног савета грчке националне мањине одржана је, по први пут, 13. маја 2017. године, манифестација: „Дан грчке културе„.

Манифестацији је присуствовало неколико удружења Грка у Србији, као и удружења грчко-српског пријатељства.

„НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА и НСГНМ  већ су до сада успешно сарађивали на пољу заштите мањинских права, културе, образовања и науке. О томе говори и прилог Радио телевизије Србије доступан на интернет адреси: 

https://www.facebook.com/NSGNM/videos/463028090538484/

На овој манифестацији, „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА је заједнички учествовала са Центром за прикупљање обраду и публиковање докумената културне, историјске и књижевне баштине FABULA NOSTRA из Београда и том приликом најавили Изложбу: Сва лица српског дипломате Нушића као део пројекта: НУШИЋ КАО ДИПЛОМАТА.

Концерт камерне музике МШ „Јован Бандур“ и МШ „Др Војислав Вучковић“ – 9. мај 2017.г.

Ученици соло певања класе професорке Маје Ђокић, МШ „Др Војислав Вучковић“ су на позив професорке мр Вере Царине 26. априла 2017. године гостовали у Музичкој школи „Јован Бандур“ у Панчеву. Сарадња се на обострано задовољство наставила 9. маја у „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈИ, где су на концерту камерне музике ученици професорке М. Ђокић угостили своје колеге из панчевачке школе исте класе.

Да ли је геноцид факт? Предавање о холокаусту у Македонији

У просторијама и под покровитељством „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, одржано је предавање проф. др Софије Грандаковске на тему холокауста у Македонији: „Да ли је геноцид факт?“

Карактеристика систематског прогона и вршења геноцида над македонским Јеврејима током Другог светског рата је савршена организација нацистичког режима. Реконструкција дешавања открила је нови облик убистaва извршених од стране окупационе администрације и стеченог искуства (спискови, изолације људи, обележавање, депортација и убијање у гасним коморама) који је досегао критичну тачку у негативној историји друштвене моћи и модерне организације – речи су предавача и модератора дискусије проф. др Софије Грандаковске.

Др Софија Грандаковска да се бави интердисциплинарним областима истраживања компаративне књижевности, византологије, холокауста, студија културе и визуелне семиотике. Дипломирала, магистрирала и докторирала је на катедри за општу и компаративну књижевност на Филолошком факултету „Блаже Конески“, Универзитет „Св. Ћирило и Методије“ у Скопљу, Македонија.

У 2006. години је проглашена за најбољег младог научника године и носилац је признања „Вита Поп-Јорданов“ додељеног од стране Македонске академије наука и уметности у области књижевних наука. Добитник је и неколико других важних признања из области хуманистичких наука и уметности: Плакета за промоцију у Универзитетском Св. Ћирило и Методије (2006), Национално признање по одлуци Владе РМ – Вита Поп Јорданов (2006), Специјално признање за академски научни пројекат: „Женско монаштво Македоније“ од Музеја града Скопља (2004) и других. Члан је Друштва компаративиста у РМ, Интернационе асоцијације за компаративну књижевност (AILC/ICLA).  

Проф. др Грандаковска предаје Савремену теорију културе, Холокауст и његови теоретски дискурси и Византијску књижевност.

Међународни дан матерњег језика

 

Под покровитељством „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, 21. фебруара 2017. године обележен је Међународни дан матерњег језика.


Удружење Македонаца у Београду „МАКЕДОНИУМ“ организовало је трибину са темама:

– „Судбина македонског језика и писма у другим срединама изван Македоније“ проф.др Васил Тоциновски;

– „Македонски књижевни опус и издаваштво у Србији“ – Виктор Б. Шекеровски;

– Поетски израз језика у делима македонских песника Искра Пенева из Београда и Виолета Пачевски из Панчева;

– Македонија као неисцрпна инспирација у поезији песника Љиљане Јанаќковиќ и писца Раде Кокиќ.

 

У културно-уметничком делу програма наступили су ученици музичке школе „Даворин Јенко“ у Београду: Маша Васељиќ и Хелена Стајиќ – виолина, Ѓорѓе Станковиќ – гитара и певачка етно група „Македониум“.

Позориште на Теразијама – прво извођење мјузикла „МИСТЕР ДОЛАР“

НУШИЋ И МУЗИЧКА СЦЕНА

Наш велики драматичар, Бранислав Ђ. Нушић, волео је музику и пријатељевао је са више српских композитора, нарочито са Јосифом Маринковићем, Стеваном Мокрањцем и Станиславом Биничким. Са искреним интересовањем пратио је њихову уметничку делатност. Посебно је са Мокрањцем био у блиским пријатељским везама и када је овај мелографским послом боравио на Косову, где је Нушић у последњој деценији XIX века неколико година  обављао дужност  српског конзула у Приштини, лепо га је прихватио и помагао му у избору певача који су знали старе српске косовске песме.

Иако краткотрајна, Нушићева делатност у својству драматурга и заступника управитеља Народног позоришта у Београду (1900-1902, у укупном трајању од неких осамнаест месеци) значајна је, поред осталог, и због његове сарадње са композитором и диригентом Станиславом  Биничким. Наиме, најпре је Бинички компоновао петнаестак песама Нушићеве бајке у пет чинова с певањем Љиљан и Оморика, која се сматрала пишчевим „свадбеним даром“ последњем Обреновићу. То дело први пут је изведено 21. новембра 1900. у режији Светислава Динуловића и са музиком Станислава Биничког и под његовим музичким вођством приказано је до мајскога преврата 1903. укупно шест пута. И после, када више Нушић није био у ангажману у Народном позоришту, у којем је, као што се зна, био смењен са положаја у Народном позоришту због брзоплетости у финансијском пословању око радова предузетих у циљу оправке, доградње и потпуног реновирања зграде Народног позоришта, због којих је користио приватне зајмове, које Позориште није могло на време вратити, те је тако и себе и театар довео у неугодан положај несолвентног дужника, он ће наставити сарадњу са Биничким, који ће према његовом либрету компоновати једночину оперу На уранку, први пут приказану у београдском Народном позоришту 20. децембра 1903, под музичким вођством композитора и у режији Светислава Динуловића. То дело сматра се за прву српску приказану оперу.

О Нушићу као либретисти наш познати композитор Стеван Христић написао је и следеће: „Нушић је написао либрето пун драмске радње и са личностима са оцртаним драмским карактерима и контрастима. Драматичар Нушић осећа се  и у либретисти Нушићу. Драмски сукоби су изведени мајсторски и дали су композитору доста момената за развијање своје музичке маште. Сценски план либрета је лепо распоређен и видно потчињен потребама композитора. Нушић драматичар подредио се Нушићу либретисти. Тако је Нушић и као либретиста показао сву ону вештину, коју је тако бриљантно показао као драматичар.“ (Време, 20. јануар 1938).

За сценску ревију  Пут око света, коју је Нушић жанровски означио као „чудновате доживљаје Јованче Мицића у десет слика с певањем“ музику је компоновао Станислав Бинички, који је и дириговао приликом извођења у Народном позоришту. Представу је режирао Илија Станојевић. Прво извођење било је 26. марта 1911. И позоришни гледаоци у Београду са одушевљењем су прихватили ово дело, које је до 1914. године изведено укупно 32 пута, што представља јединствен рекорд.

Исидор Бајић, у духу романтичарских и веристичких принципа, компоновао је, према историјском фрагменту у једном чину Кнез Иво од Семберије Бранислава Ђ. Нушића, први пут приказаном у Народном позоришту у Београду, 24. фебруара 1900, оперу под истим насловом. Опера Кнез Иво од Семберије Исидора Бајића први пут је иведена у Београду, 19. јануара 1911, на сцени „Опере на булевару“ Жарка Савића (дворана потоњег биоскопа „Балкан“). У Опери Жарка Савића Нушић је био драматург те је и у том својству морао сарађивати око првог извођења Бајићевог Кнеза Ива од Семберије.

Према Нушићевој сценској бајци Вечност, која није приказивана на српским професионалним позорницама (колико нам је позната изведена је само на програму Радио-Београда), хрватски композитор Јосип (Јозеф) Мандић (1883-1959), који је живео и деловао у Прагу, написао је либрето и компоновао оперу Мирјана, први пут приказану у Оломоуцу, 20. фебруара 1937, да би, почетком ХХI века била изведена и у Загребу.

Хрватски композитор Иво Лотка Калински компоновао је пет опера према Нушићевим једночинкама: Аналфабета, музичка бурлеска (Опера Народног позоришта у Београду, 19. октобра 1954); Путовање, музичка сатира (ТВ Загреб, 1957); Дугме, музичка гротеска (ТВ Загреб, 1958), Власт, музички портрети (ТВ Београд, 1959) и Мува (Опера Народног позоришта у Београду, 1972).

У ХХI веку, највећи српски комедиограф, после више оперских дела насталих на основу његових дела,  комедијом Мистер Долар доспева до још једног популарног музичко-сценског жанра – до мјузикла. У време када је велика светска економска криза дошла до врхунца и када је почела и у нашој земљи узимати свој данак, када се све више осећала моћ новца и због тога се испољила све већа потреба за њим, Нушић је 1932. године написао комедију Мистер Долар, желећи да укаже на општу ерозију морала, нарочито у имућнијим слојевима београдског буржоаског друштва као и да се подсмехне монденском свету жељном свакојаких сензација, људима који су у бесомучној трци за новцем били безобзирни и превртљиви и за које је једино мерило у процењивању нечијег друштвеног угледа била величина имовине, и то, првенствено, новчаног износа на рачуну у банци. Зато се може рећи да је Мистер Долар комедија с тезом којом Нушић жели да комбинујући игру више комичних ситуација и парадокса укаже на забаван и веома духовит начин да у савременом друштву новац прави човека. Како је данас, док предуго траје процес транзиције, општа друштвена ситуација веома слична оној из времена велике кризе почетком тридесетих година прошлога века, мјузикл Мистер Долар, у адаптацији и режији Владимира Лазића, уз сонгове Жељка Мијановића и музику Нинослава Адемовића, забавиће нас и разгалити на савремен начин и у нушићевском духу.

                                                   Аутор текста: Проф. др Рашко В. Јовановић

КЛИКНИТЕ ОВДЕ и погледајте уручење бисте Бранислава Нушића  „Позоришту на Теразијама“ на премијери мјузикла „МИСТЕР ДОЛАР“

КЛИКНИТЕ ОВДЕ и погледајте више о представи на интернет страници „Позоришта на Теразијама“

Свети Климент Охридски 1.100 година од упокојења

На дан Светог Климента Охридског, Национални савет македонске националне заједнице у Републици Србији и Удружење Македонаца у Београду „Македониум“, у сарадњи са „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈОМ, обележили су 1100 годишњицу од упокојења свесловенског учитеља, просветитеља и мисионара Светог Климента Охридског.

О Св. Клименту Охридском,  једном од ученика Светих Ћирила и Методија и оснивача Охридске књижевне школе (често називане: „Први словенски универзитет“) коју је похађало 3.500 ученика, говорила је, између осталих и др Софија Грандаковска.

Новогодишњи пакетићи у „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈИ

„НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА је припремила новогодишњи програм за најмлађе, а уз помоћ компаније IDEA поделила је пакетиће за Нову годину члановима музичке секције, најуспешнијим ученицима Основне школе: „Бранислав Нушић“ у Београду и Музичке школе: „Др. Војислав Вучковић“ у Београду, као и  најмлађим члановима Српско-цинцарског друштваЛуњина“.