Бранислав Нушић је школске 1930/31. године прихватио да држи предавања из реторике на Војној академији у Београду, што се у самом почетку показало као озбиљан и тежак задатак: није постојао уџбеник по којем би се изводила настава; класична реторика није давала одговоре на захтеве новог времена, реторика се полако претварала у вештину беседништва и јавног наступа; а у Србији се сматрало да је беседништво природни таленат и да се не може научити.

Тешкоће нису омеле Бранислава Нушића, врхунског беседника, да у релативно кратком року напише Реторику која је „подједнако корисна како онима који се уче беседништву у школи тако и свима онима који у животу имају прилика да казују јавну реч. Народни представници, правозаступници, свештеници, официри, наставници и учитељи, представници разних покрета, представници организација и професија (трговци, занатлије и радници) сви дакле који, било по позиву у животу или по својим социјалним односима и акцији, имају прилике да воде јавну реч, могу се корисно послужити овом књигом“.

Реторика Бранислава Нушића први пут је објављена у Београду, у издању Геце Кона 1934. године, а убрзо је објављено и друго издање већ 1938. године. Каснији велики број нових издања, често и нелегалних, који се појављују последњих година, само доказује актуелност овог Нушићевог дела које је стекло разноврсну читалачку публику. Иако је првенствено писана за потребе Војне академије, једне образовне установе, Реторика није писана као досадан и тежак приручник на 549 страна, већ занимљиво, као најбоље књижевно дело.

Првих 162 страна Реторике (Наука о беседништву) поред правила и дефиниција о реторици и беседништву, говоре и о неким практичним саветима. Наредних 87 страна (Историја беседништва) говоре веома исцрпно о историји беседништва, са посебним освртом на историју јужнословенских народа, из које се може много научити. „Разуме се, да тај покушај не може представљати једну изграђену целину; он захтева још много коректуре и допуне, али је ипак довољан да прикаже у главноме појаву уметности беседништва код нас и да нагласи основе за израду будуће историје“.*

Последње стране су богата збирка „Примера из беседништва“ свих основних категорија беседништва: свечаног, парламентарног, судског, научног, духовног и војничког. Иза сваке беседе су дати основни биографски подаци о говорнику и приказ историјских приликам у којима је беседа изговорена, на јединствен и занимљив Нушићев начин.

По мишљењу научне и стручне јавности, у погледу концепције приручника, као и стила и језика којим су написана, ово је најбољи приручник за реторику који је написан и објављен на српском језику.

„Ја сам се одувек радо бавио уметношћу бесеђења а у безброј прилика и лично беседио, те могао и на самоме себи запазити добре или рђаве стране извесних појава. На тај начин, дакле, из лекција спреманих за предавања и црпених нешто из наше а много више из страних литература и из свога искуства, постала је ова књига коју предајем јавности, уверен да се њена потреба не ограничава само на школске клупе“*.

„Најбољи начин да се научи беседништво јесте вежбање, и нико беседу и њена правила не разуме боље од оних који беседништво уче на својим погрешкама. Беседничка се вештина дакле не може никада стећи систематским учењем, већ једино живом вежбом“.

Бранислав Нушић је Реториком, а и својим брилијантним беседама поставио највише стандарде тадашње јавне речи, подигао ниво јавних наступа и упристојио јавне дебате. Доказао је да таленат говора у јавности удружен са образовањем и вежбом даје огромне резултате, али само ако је постављен на истини, лепоти и општем добру.

____________________________

* Бранислав Ђ. Нушић, Реторика, Наука о беседништву