Чувене су белешке Бранислава Нушића: „Крај обала Охридског језера“ из 1892. године,  путопис „С Косова на сиње море“ из 1894. године и монографија „Косово опис земље и народа“ издања из 1902. и 1903. године, који су од великог значаја за  антропогеографску, етнолошку и економску науку, као и фолклорну уметност.

„Ја ипак верујем да ћу казати више но што је уопште код нас казано и написано о Арбанасима.

И читао сам и слушао многе приче о њима, али сам ипак остајао у уверењу да их они који су о њима писали нису довољно познавали. Они Арнаути, које је многи од нас познао крај плота на српско-турској граници, врло су различити и по карактеру и по животу од правих Арнаута који, мада су своју историју тако тесно везали за нашу, остали су увек за нас народ непознат, а њихова земља terra incognita“

(Путопис: „С Косова на сиње море“ из 1894. године)

Сви Нушићеви таленти нашли су израз у два тома књиге „Косово, опис земље и народа“ које поред обиља историјских чињеница, пописа становништва, анализе привреде, описа 22 насеља, скупљених 33 народних пословица, 8 загонетки и 3 приповетке, 19 сватовских песама и 20 музиколошких записа народних песама, садрже и 52 Нушићеве фотографије са различитим мотивима Косова:

„У непрестаној борби за мир и опстанак, под непрекидним притиском и теретима који толико векова даве дух овога народа, карктер се његов свакојако морао изменити од своје првобитности и изгладити у њему многе и многе особине.

Али баш то, што у таквоме стању код једнога народа породица, остављена да се унутрашње јаче развија, тим јаче делује на васпитање својих чланова и што је вера, оличавајући у себи и појам народности, јаче учвршћена у души учинила су овде ова два важна фактора, да су се код народа сачувале оне бар особине које се губе кад народ дође у ступањ где вера престаје бити битно обележје и где се живот развија ван породице“.

(Монографија: „Косово опис земље и народа“ издање из 1902. године)