Своје прве политичке дискусије и жељу за просперитетом Србије Бранислав Нушић је водио још у ђачкој дружини „Нада“, I Београдске гимназије. У том су се периоду припадници „Наде“, а и Бранислав Нушић, везали за Радикалну странку, која је у то време била опозициона странка и борила се против режимске владавине тадашњег краља Милана Обреновића.
Због песме: „Два раба“ објављене у „Новом београдском дневнику“ 1887. године, коју је Нушић написао разочаран поступком краља Милана који је са дворском свитом присуствовао сахрани мајке пуковника Драгутина Франасовића, али не и сахрани мајора Михаила Катанића, хероја ратова за ослобођење и независност Србије, кажњен је казном затвора. Првобитно је осуђен на два месеца затвора, али је на интервенцију краља Милана тадашње судство доказало своју независност повећањем висине казне Браниславу Нушићу на две године робије у пожаревачком затвору.
Робија није деморалисала Бранислава Нушића, напротив показао је сву снагу свога духа написавши комад: „Протекција“.
У свом даљем животу и стваралштву након времена режима краља Милана, Нушић је прошао кроз разне епохе и животне средине: Косово и Македонију – за њега потпуно нове пределе, режим краља Александра Обреновића, мајски преврат 1903. године, владавину Петра Карађорђевића, анексију Босне и Херцеговине, оба балканска рата, први светски рат, ибеглиштво у Швајцарској и Француској, епоху краљевине Југославије са њеним наглим уздизањем и капиталистичким богаћењем… али је у себи задржао као идеал визију патријахалне Србије и очување домаћинске традиције. Остао је до краја живота веома близак идејама Напредњачке странке.
Бранислав Нушић – „сумњиво лице“ у Далмацији
Царско и краљевско министарство унутрашњих дела у Бечу је 14.04.1914. године упутило строго поверљив акт гувернеру Далмације, Марију Атемсу, у којем га упозорава на опасно београдско друштво „Српска књижевна задруга“ којe шири политичку пропаганду Србије, те се према свакоме ко га заступа у границама монархије треба односити као према политички сумњивом лицу. Бранислав Нушић је означен као „њен највернији и најважнији члан“ и писац низа чланака против аустроугарске монархије, те је издата наредба да њега и Јована Скерлића у
„случају њихових боравака у Далмацији треба најстроже надзирати, па евентуално и само њихово задржавање тамо забранити.“
Бранислав Нушић – потерница у Темишвару
Срески начелник Бузјашке Бање је 23.08.1912. године, издао следећу наредбу која се данас чува у Тамишкој жупанијској управи Националног архива Румуније у Темишвару, у фонду Општине Бузјаш, свежањ 15/1913, акт бр. 2:
„Од стране Среског начелства Бузјашке Бање
Бр. 49 зап. Бр. /1913
Предмет: Праћење Нушића Бранимира
Свим бележницима и окружним бележницима!
У вези са мојом наредбом од 23. августа године 1912, под поверљивим бр. 66, обавештавам вас да, сходно мојим сазнањима до којих сам дошао поверљивим путем, писац Бранимир Нушић спада у особе које спроводе посебно ревносну делатност на пољу ширења великосрпске пропаганде. Именовани је утицајан члан великосрпског удружења „Народна одбрана“ и аутор бројник агитаторских публикација; осим тога и председник је разних певачких дружина, с којима је често путовао по Босни и Херцеговини, као и по хрватско-славонској држави.
Због тога вас упозоравам, за случај да се именовани појави на подручје под вашом надлежношћу, да га тајно пратите и мене о резултату неизоставно известите.
Негативан извештај није пожељан.
Бузјашка Бања, 2. јула 1913.
(потпис нечитак)
срески начелник
(На полеђини печат регистратуре)
Општина Бузјашке Бање
Примљено 3. јула 1913.
Бр. 1231. Прилог (непопуњено)
Инвентарски број: (непопуњено) ; Каснији број: (непопуњено) ; Издао:
(непопуњено)
Примљено к знању 5. јула 1913.
(потпис нечитак)
Гранични рок за чување: 10 година
(Припрема и превод: Стеван Бугарски, Темишвар, „Зборник Матице српске за сценске уметности и музику“, бр. 49, Нови Сад, 2013.г.)