Бранислав Нушић је на Првој изложби фотографа аматера одржаној у Београду, у „Грађанској касини“ 1901. године изложио 58 фотографија са мотивима са Косова, а које су касније објављене у часопису „Нова искра“ .

Књигу: „Крај обала Охридског језера – белешке из 1892. године“ илустровао је са 33 сопствене фотографије, а књигу: „Косово, опис земље и народа“ са укупно 52 своје фотографије које нису само документарног карактера, већ имају и свој уметнички ниво.

Нушићева приповетка: „Фотографија“ (објављена у „Политици“ 6/7. априла 1906. године) је први пут у српској књижевности као тему имала фотографију, а посвећена је Милану Јовановићу, дворском фотографу краља Србије и куму Бранислава Нушића.

„У Меникејској Гори, више Сереза, познато је да постоји манастир Св. Јована Претече, који је наново подигао и богато обдарио Душан Силни. Тиме је Душан постао ктитор тога манастира, те је у унутрашњости на зиду била израђена слика његова, Јеленина и Урошева. Судећи по расту и годинама у којима је Урош на слици израђен, а и по самом раду, та је слика управо из времена Душановог. Тако би, да је та слика сачувана, имали данас Душанову праву слику али – на молбу нашег сликара Паје Јовановића, дигнем се ја једног дана из Сереза у манастир да фотографишем Душана. Њему је требао тај лик због познате слике „Крунисање Душаново у Скопљу“, коју је баш тада радио. Јашио сам на коњу – јер се друкчије не може до манастира доћи – а у бисагама носио сам фотографски апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. С тога ми слика рђаво успе те се почнем опремати да ког другог дана опет одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да Срби имају права на тај манастир и, по наредби грчког консула – Грци за тога господина кажу да је врло образован човек – а са благословом грчког сереског митрополита – који је код Грка и кандидат за патријарха – изгребу целу слику и прекрече зид. Тако је недавно, на част Грцима, уништен један врло скупоцени споменик.“
(„Крај обала Охридског језера – белешке из 1892. године“)