На основу члана 14. Закона о Српској краљевској академији и предлога Богдана Поповића,  Бранислав Нушић је 10. фебруара 1933. године изабран, а на свечаној седници Српске краљевске академије наука, 28. новембра 1933. године, је проглашен за правог (редовног) члана ове највише научне установе.

Уводећи Нушића у Академију, Богдан Гавриловић, му се обратио:

« Господине, академиче, Ваша се дела читају више од четрдесет година. Читају их сви, у свима слојевима нашег друштва и у свима крајевима наше земље. И не само то. Има вредности које не знају за националне границе. И ваш дар, као вредност, потврђује ову мисао. Ваша су дела преведена на туђе језике и приказују се и на страним позорницама, не само у једној већ у неколиким културним земљама.

Ваше многобројне приповетке и новеле, ваша хумористичка аутобиографија, ваш дивни опис народне трагедије, затим ваше драме у којима је ваш познати хумористички дар умео и да изазове и да расплете толике комичне ситуације – све је то познато целоме нашем свету и све је то учинило да се Бранислав Нушић – приповедач, хуморист и драматичар, у свима круговима сматра за најпопуларнијег нашег писца. У Академији су специјално истицане ваше драме.

У вредности њиховој Академија је видела и лепоту вашег хумора и вашег драмског дара, као сценограф и драмски уметник, стојите у првоме реду наших драмских писаца, као достојни споредник ономе великом вашем претечи чији сте унутрашњи лик у вашој приступној академској беседи малочас тако лепо оцртали.

С ретким задовољством ја вас проглашавам за прaвогa члана Српске краљевске академије.»

Бранислав Нушић је у својој приступној беседи говорио о своме претходнику Јовану Поповићу Стерији:

„Најстарија Академија наука коју је Ришеље основао почетком 17. века однеговала је једну лепу традицију. Нови академик ступајући у редове бесмртника, својом приступном беседом одаје пошту и признање своме претходнику, ономе чију упражњену фотељу* он заузима.

Ако би овој лепој традицији следовали, ма и без бесмртничких претензија, ја бих се овом приликом морао зауставити пред оном фотељом  која већ од оснивања Академије стоји упражњена, а коју би, да је то временски било могућно достојно заузима oтац наше драмe, велики писац комедија Јован Поповић Стерија.  Постоји још један разлог који налаже да се на овом форуму под сводовима Академије наука посвети реч Јовану Поповићу Стерији. Стерија је у ствари оснивач наше Академије наука и историја постанка наше Академије почиње од њега, те му и због тога са овога места треба одати признање“ .

____________________

* У Коларчевој задужбини је одржана свечана седница Српске краљевске академије. Прва два реда са леве стране сале била су одређена за академике, али она су била празна … Стари чланови Академије седели су у задњим редовима, крај осталих смртних.