Бранислав Нушић је са великим ентузијазмом учествовао у стварању нових визуелних уметности, филмске индустрије, али и законодавног оквира продукције и то као први начелник Уметничког одељења Министарства просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1919. до 1924. године).

Бранислав Нушић је као први начелник Уметничког одељења Министарства просвете утемељио регулисање  кинематографске делатности на државном нивоу. Решавајући захтеве филмске продукције и заинтересованих компанија и појединаца никога није привилеговао и није омогућавао стварање монопола и издавање посебних лиценци. На основу европских искустава, сматрао је да држава не сме да буџетски стимулише филмску производњу за биоскопе појединих предузећа и појединаца, већ да они морају да делују по тржишним законима. Сматрао је да ова област треба да буде под надлежношћу Министарства народне привреде, а да Министарство просвете прегледа садржај филмова и уколико утврди да су вредни за историју и културу, за потребе музејских и других институција откупи копије филма у циљу очувања уметничке баштине за будућа покољења.

На последњој страници првог издања Нушићеве драме: „Хаџи-Лоја“ (штампарија „Бранко Радичевић“ Гаврила Давидовића и Комп., Бранкова улица број 16, у Београду) 1908. године, стоји следећа напомена: „Престављано први пут у Народном позоришту 9. децембра 1908. г. – Биоскоп „Бен Акиба“ снимио је целу представу.“ Овај податак ствара претпоставку да је Бранислав Нушић био први филмски сценариста за први снимљени српски филм. Претпоставља се да је снимак ове представе био тзв. филм са говором, а да је за репродукцију гласа коришћен или фонограм или грамофон (зависно од тога који је уређај за говор имао биоскоп “Бен Акиба“.

Несумњиво је да је филм снимљен, што сам Бранислав Нушић доказује напоменом на књизи, а и текст у дневном листу „Политика“ од 8. децембра 1908. године у којем се говори да се књига припрема за штампу, што значи након премијере драме, али да ли је филм и приказан? О томе, за сада, нема података.

Септембра 1930. године на позив „Босна филм“ предузећа за увоз филмова из Загреба, Нушић одлази у Беч и са глумцима Маргитом и Дејаном Дубајићем снима скеч филма „Парамут – парада“. Нушић учествује као конферансије у ревији која се звала „Радио парада“ и имала је поднаслов „Ево нас опет“. Нушић је снимљен као конферансије и у скечу „Војник и девојка“ бечког филмског предузећа „Саша филм“.

„Радио ревија – Ево нас опет“ у производњи „Саша филма“ из Беча, приказана је у београдском биоскопу „Новаковић“ 17. септембра 1931. године, а „Парамунт парада“ 15. фебруара 1932. године.

Интересантна је и Нушићева веза са филмом: „Жена на месецу“, Фрица Ланга, премијерно приказаним у београдском биоскопу „Корзо“, 1929. године.  У немачким и мађарским биоскопима су пре пројекције филма држана предавања о конструктору ракете, професору Х. Оберту, који је намеравао да је упути на Месец. Пред београдску премијеру Бранислав Нушић је, на молбу Секције за Београд Југословенског новинарског удружења, одржао предавање које је имало више одјека и успеха од самог филма.