Милена Гојковић Лела je 1. децембарa 2015. године уз помоћ и сарадњу „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ одржала своју прву самосталну изложбу под називом:“Лавиринт“.
Ево како је Данијела Грачнер, академски сликар, видела Лелине радове:
„Уметница нас кроз своје искуство које несебично изнедрује води од искрене „Молитве“ до одлучујуће „Партије шаха“ и даље кроз лавиринт женствености и тананих осећања до традиционалног и наивног, преко архитектуре, пејсажа до интимних детаља који се архетипски рефлектују кроз фигуративне или анималне форме. Истраживање је врло слојевито тако да у том лавиринту можете осетити разне текстуре уткане у само ткиво које наговештава сваки напор и жељу да се ослободи до краја.“
Тома Енаке, један од најпознатијих филмских и позоришних редитеља из Румуније, глумац, продуцент, песник, преводилац, главни уредник редакције Radio România Internaţional на цинцарском језику.
Режисер и сценариста првог уметничког играног филма на цинцарском језику: „Нисам славан, али сам Арман (Цинцар)“ и документарног филма „Цинцари: од славних Манакија до „Нисам славан али…“
И ове године је „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА узела учешћа у организацији „Нушићијаде“. Организовала је промоцију књиге проф. др Рашка Јовановића: „Нушић – живот и дело“ и изложбу карикатура Предрага Кораксића – Coraxа на тему: „Нушић“.
У свом интервјуу за „Дане”, 12.09.2014. године, Предраг Кораксић Corax је рекао:„Карикатура не би требало да буде увреда, али би шамар;мора да има жаоку, да буде иронична, али никада не сме било кога да понизи.О томе увек водим рачуна…
Своје јунаке посматрам кроз кључаоницу и покушавам да на што једноставнији начин, са што мање линија, прикажем оно што видим. Зато је мој цртеж тако сведен, а та карикатура тако убојита…
Док радим, трудим се да направим нешто што ће будућем посматрачу, такозваном малом човеку помоћи да се осети надмоћно у односу на оне које цртам, а који, нажалост, одлучују о нашим судбинама.
У том смислу, можда би моје карикатуре ваљало тумачити и као неку врсту личне освете у име свих оних који, захваљујући мојим јунацима, живе животом недостојним човека.“
Предраг Кораксић Corax, рођен је 15. јуна 1933. године у Горњој Горевици код Чачка. Отац Стојан и мајка Зорка (Божић) били су учитељи. Основну школу и гимназију, завршио је у Земуну. Први сусрет са карикатуром имао је као земунски гимназијалац и члан цртачке секције професора Милана Бесарабића. Као седамнаестогодишњак је, у веома популарним хумористичко-сатиричним недељним новинама „Јеж“ објавио своју прву карикатуру. Тема је била хапшење бугарског министра и високог функционера КП-а Бугарске (Трајчета Костова), Испод цртежа скупљеног човека који седи у затворској ћелији, написао је: Бугарски министар постављен на нови положај.
Као студент треће године архитектуре у Београду, запослио се у синдикалном листу „Рад“, да би након пет година прешао у новоосноване „Вечерње новости“ и ту остао све до 1993. године. Радио је за бројне дневне листове, недељнике и магазине, као што су: “Борба”, “Наша Борба”, “Данас”, “Време”, “Демократија данас”, „Економска политика“, „Република“, „Courrier international“, стални је сарадник “Радија Слободна Европа”.
Излагао је на преко 40 самосталних изложби у земљи, али и у иностранству (по два пута у Француској, Аустрији, Норвешкој и Мађарској, по једном у Бугарској, Италији и Њујорку, три пута у Швајцарској и пет у Немачкој).
До сада је у новинама објавио преко 3700 карикатура од чега је део његовог опуса груписан објављен у књигама. Прво издање Кораксових карикатура, из периода 1990–1992, под називом „Грађански буквар“, објавила је “Република” јула 1992. године. Недељник “Време” је 1994. године објавио „Буквар за одрасле“ са 225 његових карикатура. Часопис “Република” је 1997. годин објавио нови „Грађански буквар“ који садржи 35 Цораксових цртежа. Највећи део Цораxовог опуса објављен је 2014. године у књизи његових карикатура „Трајно прошло време: хронологија 1990-2001“.
Добитник је бројних награда и признања: „Југ Гризељ” (за достигнућа у истраживачком новинарству у служби развијања пријатељства међу људима и уклањања граница међу народима), “Мића Поповић”, „Преј“, „“Душан Богавац“, „Иван Табаковић“… Носилац је Ордена “Легије части” (Légion d’honneur).
Ожењен је Браниславом (Галић) професорком енглеског, имају Татјану и Уроша.
Сарадњом између манифестације „Нушићеви дани“, „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ и Народног позоришта из Охрида, остварено је гостовање Народног позоришта из Охрида се на 32. Нушићевим данима са позоришним комадом „Детектор лажи“, заснованим на на тексту Василија Сигарјева, а под режисерском палицом Ненада Витанова.
Директор позоришта је Горан Стојаноски, технички директор је Зоран Левески, а у глумачкој постaви у овом позоришном делу су: Јасмина Билаловић, Николa Тодороски и Стрезo Стаматоски.
За костиме се побринула Алекандра Крнинова Груев, а сценографију је припремио Филип Коруновски.
„Свака лаж је истина која се нажалост није десила. Више него јасно је да је неморално лагати, а још неморалније је да се пише о лагању правећи се непоновљиво и увек искрен. Зато смо ми замислили (измислили) једну причу о лажима коју нећемо препричавати, зато што ћемо сигурно нешто заборавити или додати, другим речима излагати. Зато ћемо вам предати најистинитије и најинтересантније што можемо – играјући у првом лицу. Знамо да ми нисмо то двоје посвађаних супружника који не могу наћи плату, који се не могу договорити ни за једну ствар, који не могу поднети навике другог, знамо да не постоји психијатар који иде по кућама да открива фамилијарне лажи… А шта ако је стварно тако? Шта ако не може да се сакрије ниједна лаж или тајна пред брачним партнером, пријатељем, комшијом… У животу ту почиње трагедија, а у позоришту – комедија! А ми само замишљамо.“ – Ненад Витанов, редитељ.
После одригране представе, глумац Стрезo Стаматоски је, за улогу психијатра, по оцени публике проглешен за глумца вечери 18. априла 2015. године.
Под покровитељством „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, 32. Нушићевим данима, 16. априла 2015. године одржана и је промоција монографије БРАНИСЛАВ НУШИЋ – Живот и дело, проф. др Рашка В. Јовановића.
У просторијама и под покровитељством „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, 11. децембара 2014. године одржана је промоција монографије „БРАНИСЛАВ НУШИЋ – Живот и дело“, коју је припремио проф. др Рашко В. Јовановић.
О књизи су, осим аутора, говорили: проф. др Драгана Чолић Биљановски, театролог, Радомир Путник, књижевнник и театролог и Миодраг Илић, књижевник.
Одломке из књиге читли су глумци Милан Милосављевић, Бојана Бандић и Жарко Степанов.
Монографија је објављена поводом 150 година од Нушићевог рођења и у њој су веома детаљно изнети живот и обимно стваралачко дело једног од најплоднијих и најпопуларнијих српских писаца.
Прво издање, 2014, 24 x 28 cm, 440 стр, броширан повез, ћирилица
Под слоганом: „Време је за књигу“ одржан је 59. Београдски сајам књига (од 26.10. – 2.11.2014. године) на којем је „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА приредила изложбу – постере који приказују живот Бранислава Нушића и карикатуре из легата Гите Предић-Нушић, настале за живота Б. Нушића, као и савремене карикатуре, у селекцији професора Југослава Влаховића.
Такође, „Креативни центар“ и „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА су организовали програм поводом обележавања 150 година од рођења Бранислава Нушића, који је водио глумац Милан Милосављевић обучен као познати комедиограф, а одломке из књига: „Аутобиографија“ и „Хајдуци“ у издању „Креативног центра” читали су Бојана Огњановић и Светислав – Буле Гонцић.
Након програма, ученици ОШ „Бранислав Нушић”, ОШ „Дринка Павловић” и ОШ „Браћа Барух” су цртали портрет Бранислава Нушића. Три најбоља рада „Креативни центар” наградио је својим издањима, а „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА све учеснике каталозима.
Најбољи радови су били: Софије Радишић – ОШ „Браћа Барух“, Раска Кликоваца – ОШ „Дринка Павловић“ и Арсенија Вучинића – ОШ „Бранислав Нушић“.
А на самој „Нушићијади 2014“, управитељ „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, Небојша Нушић уручио је председнику Општине Ивањица бисту Бранислава Нушића са надом и жељом да ће у некој од следећих „Нушићијада“ имати прилику и да открије споменик Браниславу Нушићу у граду који га на овако импесиван начин слави и памти.
У организацији Српско-цинцарског друштва „Луњина“ и „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, позоришна трупа „Тенда“ из Букурешта (Румунија) представила се са позоришном представом „Lati nida s-alumta“ аутора I.L.Caragiju, редитеља Toma Enache.
Улоге су тумачили: Aurica Piha, Florentia Costea, Mariana Vrana и Toma Enache.
После представе, у импровизованој кафани „Дарданели“ (која се налази у холу смедеревског Центра за културу) изведено је ново читање одломака из Нушићеве „Реторике“, од стране дипломираних лингвиста, Бојане Огњановић и Елене Тефа, уз присуство аутора проф. др Војислава Јелића, шефа катедре за класичне науке са Филозофског факултета из Београда и рецезента проф. др Јовице Тркуље са Правног факултета из Београда.
Зорица Милошевић Цинцарка је читала делове из свог романа „Зораида жена са југа“.
За музички тренутак био је задужен професор Аристотел Мартиновић који је на гитари изводио песме на српском, цинцарском,италијанском, грчком и француском језику.
„НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА се званично уселила у просторије зграде у београдској улици Мајке Јевросиме број 21, чији је власник члан породице Нушић – Небојша Нушић.
Тренутак уласка у реновирани простор забележили су новинари „Вечерњих новости“ (КЛИКНИТЕ ОВДЕ да прочитате чланак „Вечерњих новости„) а почетак рада „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ забележила је и телевизијска екипа РТС1 и емитовала у својој емисији: „Београдска хроника“:
На фотографијама су Иван Предић, члан Управног одбора „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ и Небојша Нушић, управитељ и један од оснивача „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ током опремања простора у којем ће фондација остваривати циљеве због којих је и основана.