Под покровитељством „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, 21. фебруара 2017. године обележен је Међународни дан матерњег језика.

Удружење Македонаца у Београду „МАКЕДОНИУМ“ организовало је трибину са темама:

– „Судбина македонског језика и писма у другим срединама изван Македоније“ проф.др Васил Тоциновски;

– „Македонски књижевни опус и издаваштво у Србији“ – Виктор Б. Шекеровски;

– Поетски израз језика у делима македонских песника Искра Пенева из Београда и Виолета Пачевски из Панчева;

– Македонија као неисцрпна инспирација у поезији песника Љиљане Јанаќковиќ и писца Раде Кокиќ.

У културно-уметничком делу програма наступили су ученици музичке школе „Даворин Јенко“ у Београду: Маша Васељиќ и Хелена Стајиќ – виолина, Ѓорѓе Станковиќ – гитара и певачка етно група „Македониум“.

„У ХХI веку, највећи српски комедиограф, после више оперских дела насталих на основу његових дела, комедијом Мистер Долар доспева до још једног популарног музичко-сценског жанра – до мјузикла. У време када је велика светска економска криза дошла до врхунца и када је почела и у нашој земљи узимати свој данак, када се све више осећала моћ новца и због тога се испољила све већа потреба за њим, Нушић је 1932. године написао комедију Мистер Долар, желећи да укаже на општу ерозију морала, нарочито у имућнијим слојевима београдског буржоаског друштва као и да се подсмехне монденском свету жељном свакојаких сензација, људима који су у бесомучној трци за новцем били безобзирни и превртљиви и за које је једино мерило у процењивању нечијег друштвеног угледа била величина имовине, и то, првенствено, новчаног износа на рачуну у банци. Зато се може рећи да је Мистер Долар комедија с тезом којом Нушић жели да комбинујући игру више комичних ситуација и парадокса укаже на забаван и веома духовит начин да у савременом друштву новац прави човека. Како је данас, док предуго траје процес транзиције, општа друштвена ситуација веома слична оној из времена велике кризе почетком тридесетих година прошлога века, мјузикл Мистер Долар, у адаптацији и режији Владимира Лазића, уз сонгове Жељка Мијановића и музику Нинослава Адемовића, забавиће нас и разгалити на савремен начин и у нушићевском духу“.

Одломак из текста „Нушић и музичка сцена“, аутора проф.др Рашка В. Јовановића (текст у целости можете прочитати у одељку: „Свестрани Бранислав Нушић“)

На дан Светог Климента Охридског, Национални савет македонске националне заједнице у Републици Србији и Удружење Македонаца у Београду „Македониум“, у сарадњи са „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈОМ, обележили су 1100 годишњицу од упокојења свесловенског учитеља, просветитеља и мисионара Светог Климента Охридског.

О Св. Клименту Охридском,  једном од ученика Светих Ћирила и Методија и оснивача Охридске књижевне школе (често називане: „Први словенски универзитет“) коју је похађало 3.500 ученика, говорила је, између осталих и др Софија Грандаковска.

„НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА је припремила новогодишњи програм за најмлађе, а уз помоћ компаније „ IDEA“ поделила је пакетиће за Нову годину члановима музичке секције, најуспешнијим ученицима Основне школе: „Бранислав Нушић“ у Београду и Музичке школе: „Др. Војислав Вучковић“ у Београду, као и  најмлађим члановима Српско-цинцарског друштва „Луњина“.

У „Кући Ђуре Јакшића“, Скадарска 34, Београд,  8. децембра 2016. године, одржано је књижевно вече посвећено представљању последњег дела Бранислава Ђ. Нушића „Власт“ и Збирке сабраних песама Милана Ракића, у организацији Neopres publishing из Београда и „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ.

Учесници књижевнe вечери су били др Александар Пејчић, приређивач Нушићевог дела „Власт“, чије одломке је читао академски глумац Атељеа 212 Милан Цаци Михаиловић, као и проф. др Јован Пејчић, приређивач сабраних песама Милана Ракића, а поезију је читала мр Марија Миленковић.

Рођендан Бранислава Нушића је у организацији „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ обележен промоцијом књиге: „Власт“, Бранислава Нушића, Издавача: Neopres publishing, 2016, Приређивача: Александра Пејчића.

„Пред читаоцима, љубитељима позоришне уметности и дела Бранислава Нушића, ПРВИ ПУТ БЕЗ ЦЕНЗУРЕ појављује се његова последња комедија у два чина „Власт“ у критичком издању.

Нушић није стигао за живота да објави своју комедију, а један од разлога био је и спор са његовим издавачем Гецом Коном. У досадашњим издањима (изузев у два наврата само првог чина) редовно су штриховане сатиричке реплике које се односе на министра и власт уопште.

Књига је приређена по највишим текстолошким стандардима. Критичко издање, најшире узевши, представља увод у пишчеву радионицу, где се дају пређашње верзије, варијанте текста (мењање, брисање, дописивање), односно открива генеза дела. Читаоцима ће бити занимљиво да упореде претходне варијанте реплика са оним што је Нушић изабрао као коначно решење. У посебном одељку приложени су одломци неауторизованих верзија Власти да се читаоци увере које су реплике претходни приређивачи, након Нушићеве смрти, самовољно мењали, изостављали и тиме нарушавали последњу ауторску вољу.

Да бих документовао цензурисање Нушићевог рукописа, посебно сам приложио факсимиле тих страница (Додаци). У општим и посебним критичким напоменама дат је историјат настанка дела. Књигу прати и опсежна студија о Власти у контексту Нушићеве комедиографије.“ – Александар Пејчић.

Александар Пејчић је на Филолошком факултету у Београду дипломирао, магистрирао и докторирао. Објављује у научној периодици, те у зборницима радова са научних скупова. Објавио је књиге Театрализација власти: комедије Бранислава Нушића (Чигоја, 2012), Заплетена игра: комедија српског реализма (Стеријино позорје, 2016). Приредио је у критичком/научном издању Драме Драгомира Брзака I-V (Музеј позоришне уметности Србије, 2014). Живи и ради у Београду.

Рођендан је обележен и извођењењм омладинске представе „Велике и славне Српкиње“ драмске секције Средње школе за економију, право, администрацију и туризам. Текст представе је написала професорка историје, истоимене школе, Јелена Јакшић – која је представу и режирала.  Мало је познато да је Бранислав Нушић један од иницијатора стварања „Кола српских сестара“, као и да је он „кумовао“ имену, називу овог удружења Српкиња.

Одржана је и јавна дискусија: „Нушић инспирације и идеје“ коју је водио проф. др Рашко Јовановић.

Концерт ученика соло певања МШ „Др Војислав Вучковић“, класе професорке Маје Ђокић, уз клавирску сарадњу професорке Јоване Ђорђевић, одржан 18. октобра 2016.године у организацији „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ.

Гости концерта су били:
Проф. Ивана Кукољ, виолина
Душа Јовановић, виолончело
Класа: проф. Наташа Јовановић.

Гитаристи: Бисенија Матић
Филип Бабић, Иван Петровић
Класа: проф. Милкица Поњавић

Плесни театар „ГОСПОЂЕ“ настао је 2013. године на иницијативу мр Александра Илића. Под покровитељством „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ овај разиграни театар је посетиоцима „Нушићијаде“ показао да за игру нису важне године. Ове даме различитог миљеа, без сценског искуства, али са огромном жељом и ентузијазмом преносе публици поруку да нико не сме бити ускраћен у свом праву на испуњен живот, стваралаштво, креативност, игру и радост, без обзира у којем се животном добу налази.

Представу „Госпође“ по тексту и у режији Даре Де Лука, кореографији Александра Илића, музици Ивице Стјепановића, сценографа Бориса Максимовића, костимографа Александре Каровић и инспицијента Весне Петровић, изводе: Теодора Сујић, Лепосава Станковић, Радојка Ментовић, Љиљана Младеновић, Нада Ћулибрк, Нада Кецман, Мира Иванчевић и Весна Стипшић.

„Уз основне податке о самом споменику – вајар, година настанка и постављања, књига садржи и текст о личности на коју се споменик односи, са биографијом и другим занимљивим подацима. Важно је да знамо зашто је уопште нека личност заслужила споменик. Зато ја радо за ову књигу кажем – не само о споменицима, већ – поводом споменика“ – рекла је Неда Ковачевић.

Неда Ковачевић, књижевница, истраживач и хроничар збивања у нашој престоници, интензивно је од марта 2012. године фотографисала споменике, писала текстове о њима и скупљала архивски материјал, а затим све сама снимила и монтирала у 407 кратких филмова. Из тог пројекта настала је и књига: „Београдски споменарник“.