„Ако је требало повести какву иницијативу уметничку, књижевну или ма коју другу јавног значаја, први састанци на којима би се измениле мисли били су за кафанским столовима, а затим, кад је те састанке требало претворити у конференције, повлачило би се у оне ‘засебне’ собе где се увек до дубоко у ноћ већало. Многа и многа иницијатива, која данас има широке замахе никла је у кафанским засебним собама“ (Б.Нушић, „Из полупрошлости“).
Једна таква иницијатива Бранислава Нушића започета почетком 1911. године у кафани „Москва“ палате осигуравајућег друштва „Росија“ реализовала се 21. фебруара у канцеларијама на другом спрату ове палате – спајање два удружења: Српског новинарског удружења и Друштва српских новинара и публициста. Том је приликом и изабрана нова управа са новим председником, Браниславом Нушићем. Исте године од 27. до 29. јуна одржан је Десети конгрес словенских новинара у Београду и велика изложба словенске штампе са преко 200 изасланика свих словенских народа, од којих су већина били гости хотела „Москва“. За председника Конгреса је изабран председник Српског новинарског удружења – Бранислав Нушић.
Прича се да је у кафану „Москва“ Бранислав Нушић долазио због традиције, јер је пре њеног постојања седео на истом месту, али у хану „Велика Србија“. Међутим, оно што се сигурно зна је да је као члан Одбора за подизање споменика у Београду, предложио подизање споменика краљу Петру I Карађорђевићу на Теразијама, пред „Москвом“. Такође, крајем 1937. године дао је и предлог да се на теразијском скверу са једне стране тадашње фонтане постави споменик Петру II Петровићу Његошу, а са друге стране Вуку Караџићу.
Бранислав Нушић је, као што је познато, био и организатор и режисер краљевског венчања – румунске принцезе Марије и краља Александра Карађорђевића. За ту прилику у Београд је јавним превозом пристигло више од 21.000 гостију. Део спектакуларне Нушићеве кореографије, која је задивила Европу, био је и живи ланац соколица и соколова. На сваких десет метара наизменично су стајали девојке и младићи – од двора, преко Теразија и „Москве“ до Саборне цркве. Не треба истицати да су сви они који су могли да свадбену поворку прате и снимају, фотографишу, са балкона и прозора хотела „Москва“ били посебно привилеговани.
Нажалост, једна друга, тужна поворка од преко 15.000 људи је 21. јануара 1938. године у 9 часова кренула из зграде Народног позоришта, улицама Васином и Краља Петра у Саборну цркву, а потом улицама Краља Петра, Кнеза Михаила, Престолонаследниковим тргом, поред „Москве“, Александровом, ка Новом гробљу.
Због свега овога, хотел „Москва“ је једно од стајалишта нашег програма (туре) коју смо назвали: „Нушићевим Београдом“. Придружите нам се и ви следећи пут и сазнајте још много тога о Нушићу и Београду његовог времена. Полазак је увек испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић.
