Бранислав Нушић је први српски писац који је од књижевних хонорара саградио сопствену кућу.

По завршетку дипломатске службе почетком прошлог века, ни сам није могао да упамти колико се пута по Београду селио са породицом, почевши од улице Два бела голуба (данас: Светогорска), Скендербегове, Страхињића бана, Јованове, Добрачине, Зетске, Капетан-Мишине, Бранкове, Симине… То је сигурно био разлог што је након потписивања уговора са издавачем Гецом Коном за своја „Сабрана дела“ готово кријући од породице пронашао земљиште на углу улица Динка Рањине и Розалије Мортон (данас Шекспирова бр. 1) и решио да на њему сагради малу, скромну кућу. Од пројектанта, грађевинског инжењера Зорана Томића, тражио је само да буде светла, са што више светлости у њој.

Кућа је освештана 21. септембра 1936. године, а на новинарско питање да ли је тачно да је свој посед крстио у име: „Аганлук“, по свом породичном надмку Ага. Нушић је одговорио:

„Не, Аганлук, погрешно је то! Ја сам дуго тражио име и осећао потребу да некако назовем ово своје имање. Али, ово неколико десетина метара земљишта не може се назвати имањем; а оно неколико чокота, који ми дају грожђе за сто, исто тако не дају ми право да га назовем виноградом. Најзад, ни неколико зелених дрвета, која ће ме на лето штити од сунца, не дају права овоме зеленоме кутку да се назове шумом; а признаћете и сами да се овај кућерак не може назвати претенциозним именом вила! Морао сам да му нађем неко име. Тачно је да мене у породици и сви моји ближи пријатељи зову Ага. Да се нешто означи својином, Турци су давали наставак ‘лук’, био би дакле, ‘Агалук’, а не ‘Аганлук’, како је то објављено. Али и агалук представља газдилук, зато сам одлучио да се ово место просто зове ‘Агана’, што значи Агин дом…“

Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1046/2 од 28.12.1967. године кућа је проглашена за споменик културе, а поводом јубилеја – 90 година од првог извођења „ГОСПОЂЕ МИНИСТАРКЕ“ и 85 година од првог издања „Реторике“, на иницијативу Ивана Предића унука Б.Нушића и члана Управног одбора „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ, а заједничком активношћу Дома културе „Ивањица“ и „НУШИЋ ФОНДАЦИЈE“, 4. јуна 2020. године у 14 часова, свечано је откривен расветни стуб са спомен таблом великог српског књижевника, новинара и дипломате Бранислава Ђ.Нушића.

Овај су догађај обележили глумац „Позоришта на Теразијама“, Милан Милосављевић, у улози Бранислава Нушића; дипл. правник Марина Грујић, носилац „Бен Акибиног беседничког венца“ и победник државног такмичења у беседништву, са својом награђеном беседом о легендарној Жанки Стокић; Проф. др Рашко Јовановић, председник Уметничког савета „НУШИЋ ФОНДАЦИЈE“, са занимљивим приказом богатог Нушићевог живота и времена проведеног у сталним селидбама и првакиња „Народног позоришта у Београду“, Радмила Живковић, са надахнутим описом Бранислава Нушића као доброг оца свих глумаца.

О сарадњи са „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈОМ на реализацији овог пројекта говорио је Милан Крунић, директор Дома културе „Ивањица“, а у име Туристичке организације Ивањице, Милоје Остојић је позвао све присутне на овогодишњу „Нушићијаду“.

Дух Нушићевог времена дочарао је клуб грађанских плесова „Дуга златна нит“.