Београд је од свог настанка, иако се често налазио на периферији Европе и њених културних утицаја, увек био и остао европски град. Кроз многе тешке тренутке у својој историји Београд је успео да створи и сачува идентитет градског амбијента који је део европског културног простора.
Од средњовековног времена остали су само фрагментарни записи о ентеријерима тог периода па о томе знамо веома мало. Оријентални Београд био је део Отоманског царства и ти утицаји допру све до краја деветнаестог века. Парарелно с повлачењем источњачких утицаја, великом брзином се укус и тежње становништва окрећу према европском културном обрасцу и Београђани желе да следе токове и стилове који су пристуни у западном делу Европе, а посебно оне у Аустроугарском царству, Немачкој и Француској.
Преко промене стилова опремања и украшавања домова угледних и познатих београдских породица деветнаестог века и првих неколико деценија двадесетог века може да се прати развој модерне српске државе и Београда, од оријенаталне касабе до савременог европског града. Ентеријери у Беогртаду у почетку припадају стиловима који током XIX века из средње и западне Европе продиру у Србију: бидермајер, Наполеон III, класицизам, необарок, рококо, романтизам, алтдојч и други. Касније, са развојем и јачањем грађанске класе, у Београду се појављују и остали утицаји који долазе из западне Европе и бивају прихваћени како у архитектури, тако и у изгледу и опреми ентеријера и дизајну намештаја: неоренесанса, сецесија, српско-византијски стил и модернизам који су имали посебна локална обележја. То се огледало на јавним грађевинама али и на приватним кућама и зградама зиданим у све већем броју у центру Београда. Ти простори и амбијенти су инспирација за радове који су изложени у простору „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈE, која се налази у простору типичног београдског стана. Зграда је настала у периоду између два светска рата, у сеновитој улици у центру Београда. Осим примереног амбијента, много је важнија чињеница да је Бранислав Нушић отелотворење правог Београђанина и најбољи представник грађанске класе која је створила дух Београда на крају деветнаестог и у првих неколико деценија двадесетог века, а што Београд и данас чини толико посебним.
Нераскидива веза између Београда и Нушића уграђена је и у темеље Фондације у којој се ова изложба представља Београђанима. Изложба се одвија у априлу, у оквиру прославе Дана Београда. Април је месец у Београду толико леп и посебан, опеван у песмама и описан у романима али и обележен разним трагичним догађајима из прошлости када је Београд највише био рушен.
Обнова фасаде зграде у којој се налази „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА, изванредан је пример како треба обновити вредности на којма се темељи култура и идентитет града а и нас самих као његових грађана.
Текст: аутор изложбе Душан Јовановић
Душан Јовановић је рођен у Београду, где је завршио основну и нижу музичку школу. Матурирао је у Америци, а потом је похађао уметничку Академију Родерер у Паризу. Дипломирао је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду на Одсеку за сценографију. Током своје уметничке каријере бавио се сценографијом, костимографијом, дизајном и илустрацијом.
Аутор је многобројних сценографија и костимографија на телевизији, а такође и сценографија и костима у неколико филмова. Паралелно са уметничким радом дуги низ година бави се и послом ПР менаџера и преводиоца.
