КУЛТУРНИ ТЕСТАМЕНТ

Спор је темпо којим ми корачамо у племенитој тежњи да се учврстимо у редове културом и напретком далеко измаклих народа; спор је темпо  да ми у блиској, па можда и у даљој будућности не можемо догледати остварење тих својих тежњи.

Не лежи узрок томе у недостатку духа, у недостатку духовних моћи наших, већ у тежњама, материјалним и моралним приликама и условима под којиме се наша млада култура развија.

Културни изрази, културни покрети и прегнућа у нашем су друштву још увек појаве другога и трећега реда; носиоци тих израза, покрета и прегнућа, дакле, градитељи културе, код нас су малтене излишни људи, толико излишни да се њихова реч одстрањује чак и кад се решава о  најважнијим културним питањима.

Сем тога, млада култура као и млада биљка за свој развитак и процват тражи атмосферу зрачнију но што је ова коју јој наше поднебље нуди. Под нашим, тако  честим  мутним поднебљем, млада се биљка не може да развија у стабло, нити да да пуну цваст, као што ни духовно стваралаштво не може доћи до изражаја, те стога многа реч остаје недоречена, многа мисао можда неисказана, многи ток пресушује на самоме извору своме или бар не даје све изобиље своје духовне моћи.

Ма колико снажан духом, појединац није кадар ни својим напорима ни евентуалним својим  личним успесима да измени ове прилике; тек удружене све духовне моћи, једном заједничком и истрајном акцијом, моћи ће културним прегнућима да прошире духовне вредности у нашој средини и моћи ће да им обезбеди значај који оне имају у развитку једног културног младог друштва.

Београд, 5. децембра 1937. године

Бранислав Нушић