Бранислав Нушић је без сумње био једна од централних фигура наше земље на прекретници два века. Он сам је дружећи се и радећи са различитим људима неуморно тражио нове догађаје и досетке које би касније причао у друштву и породичном кругу, а потом неке и преточио у своја књижевна и друга дела.
Једна од анегдота, која се у породици Нушић често препричавала, почиње доласком једне девојчице у Нушићев дом. Сва црвена од стида, са школском капом на глави на којој је стајало римско осам, ова матуранткиња се обратила Браниславу Нушићу за помоћ:
„Ко Бога вас… помозите ми… спасите ме“.
„Шта се десило? Шта да вам помогнем?“ – питао је Нушић, помисливши да је у питању вeроватно несрећна љубав, бег од родитељске куће или нешто слично.
Она једва проговори – добила је од професора нов задатак са темом: О Нушићу. Требало је да матуранти напишу све што знају о њему и његовим делима. То је требало да буде пресудан писмени задатак за последње тромесечје завршне школске године.
Нушић са видним олакшањем, одмахну руком и рече девојци да дође за два дана, када ће јој предати рад о – себи.
После два дана матуранткиња поново посети Нушића, пољуби му руку у знак захвалности и поштовања. Узе израђени задатак, рукопис Нушићев, обећа да ће га дословце преписати код куће и весело оде, са уверењем да је спашена на матури.
Прошли испити, појави се двојка поново, сва у сузама. Када је из њених руку Нушић узео урађени задатак, примети како је професор пронашао безброј грешака и на крају црвеним мастилом написао: 2/1 – што је била најгора оцена.
„Ето, видиш дете, професори знају више о мени од мене самога! А што се тиче правилног писања, сад ти је јасно да ја нисам никакав књижевник“.
25. јуна 2020. године, у Клубу књижаре „Академија“, одржано је књижевно вече са темом „Нушић у причама“.
Књижевно вече је, испред домаћина, отворила Иванка Вукобратовић, а уводну реч дао је управитељ „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈЕ“, Небојша Нушић.
У изузетно пријатном амбијенту, вече је протекло у приказу Нушићевог живота и књижевног опуса, од стране Проф. др Рашка Јовановића и професора Дејана Милића, као и читањем прича: „Марија Фаркаш“, „Боја за косу“ и „Шантић на корзу“ од стране Иванке Вукобратовић и прича: “О попу Вукајлу“, „Конкурс за рат“ и „Први телефон“ од стране глумца Милана Цација Михаловића.
