Када помислите на квалитетну и објективну позоришну критику, увек вам је Рашко Јовановић пред очима. Када помислите на позорште и Академију уметности, неизоставно ће и Рашко Јовановић бити део мисли. А  када кажете: живот и дело Бранислава Нушића, имате утисак као да су били савременици и најбољи другови.  Не би „НУШИЋ“ ФОНДАЦИЈА знала све то што је до сада научила – да није ту са њом и Рашко.

Рашко је не само пријатељ и најближи сарадник, Рашко је симбол златног доба београдског културног живота. Рашко је родитељ. Рашко је педагог. Рашко је ментор. Рашко зна када је тешко и Рашко зна када је потребан смех.

 

 

Рашко В. Јовановић је рођен 18. августа 1932. године у Београду. Дипломирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету 1955. године. Докторирао је 1968. године на Филолошком факултету.

Од 1956. до 1964. године био је кустос Музеја позоришне уметности Србије у Београду, а од 1964. до 1972. године руководилац Архива и Музеја и шеф Драматуршког одељења Народног позоришта у Београду.

Од 1973. до 1981. године радио је као научни сарадник  Института за књижевност и уметност у Београду. Од 1982. до 1985. године био је уметнички директор Београдског драмског позоришта, а од 1986. до 1992. године научни сарадник и научни саветник у Институту за новинарство у Београду.

Од 1965. до 1969. године био је секретар Уредничког одбора часописа „Сцена“, а од 1970. до 1972. године главни и одговорни уредник часописа „Позоришна култура“.

Бавио се и педагошким радом: од 1971. до 1976. године био је доцент на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а од 1995. до 2004. године редовни професор за предмете Историја драме и позоришта и Медији масовних комуникација на Академији уметности у Београду, на којој је од 1998. до 2001. године био и декан.

Од 1955. године објављује књижевне и позоришне критике и есеје у часописима: „Књижевност“, „Позориште“, „Сцена“, „Летопис Матице српске“, „Позоришна култура“, „РТБ теорија и пракса“, „Република“, „Израз“, као и  у листовима: „Борба“, „Политика“, „Дело“, „Књижевне новине“ и тако даље. Објављивао је научне и стручне радове  у: „Театрону“, „Зборнику Матице српске за сценске уметности и музику“ и у часопису „Новинарство“. Од 2002. до 2006. године био је позоришни критичар часописа: „Драма“, а од 2008. године је сарадник у „Печату“.

Од 1976. до 1985. године и од 1989. до 1994. године критичар је радио-програма листа „Борба“. Од 1985. до 1990. године и од 2000. године објављује радио-критике у листу „Политика“. Од 1995. до 1998. године био је радио критичар листа „Политика експрес“. Од 1976. до 2003. године сарађивао је као критичар радио-програма на Првом и Другом програму Радио Београда.

Објавио је књиге:

• „Иво Војиновић“, Издавачко предузеће Рад, Београд, 1964. године;
• „Иво Војиновић“ Институт за књижевност и уметност, Београд, 1974. године – докторска дисертација;
• „Позориште и драма“, Вук Караџић, Београд, 1984. године;
• „125 година Народног позоришта у Београду (са Олгом Милановић и Зораном Т. Јовановићем), у издању Галерије САНУ Београд, 1994. године;
• „Један други Нушић“, књижевно театролошка студија, Дом културе Смедерево, 1998. године;
• „Од истог слушаоца I-II, РТC, Београд, 2010. године;
• „Бранислав Ђ. Нушић – живот и дело“, Службени гласник, 2014. године.

Аутор је и монографије „Милка Стојановић“, Службени гласник и Народно позориште, Београд, 2012. године.

Приредио је и написао предговоре за дела српских писаца:

• С. Матавуља (1971),
• Б. Нушића – „Народни посланик“ и „Покојник“ (1979-1982, укупно четири издања);
• „Изабране комедије и драме I-II (1987);
• „Предговор“, шала у три чина (1992);
• „Дечије позорје“ (1995);
• „Сабрана дела I-XV, уводна студија „Бранислав Ђ. Нушић – живот и дело“, књ. I (2005-2006), стр. 5-155;
• М.Ђоковића – „Изабране драме“ (2005).

Уредио је зборнике:

• „Бранислав Нушић“ (1864-1964; 1889-1964), Народно позориште, Београд, 1964;
• „Српска драма“, књ. 11, Нолит, Београд, 1996, 1973, два издања;
• „Петар Банићевић“, зборник, Савез драмских уметника Србија, Београд, 2006.