Нушић о другима
Бранислав Ђ. Нушић је био веома активан и друштвен човек. У својим позоришним делима као и приповедачким и новинским текстовима на духовит начин описивао је различите ситуације и догодовштине људи из свог окружења, ни штедећи никога – подсмевао се службеницима, војницима, пензионерима, политичарима, па чак и краљевима, али и таштама, свастикама, каћиперкама… Шалио се и са својим најближим пријатељима а неретко и на свој рачун.
Ипак, нису сви његови текстови увек били духовити. Своје драге пријатеље и сараднике, колеге које је ценио, поштовао и са којима је и друговао, описивао је са поносом, такође и са пијететом и сетом. Пре свих када је писао о Војиславу Илићу, Стевану Сремцу или Алекси Шантићу, али исто тако када се освртао на своје претходнике и књижевне узоре, Јована Стерију Поповића, Косту Трифковића, Јована Јовановића Змаја, Ђуру Јакшића и др. Увек би у тим описима уносио и понеку занимљивост из њихових живота, било да је то случај са догађајима којима је и сам присуствовао или када су у питању биле пикантерије препричаване за кафанским столом, Нушић као врсни опсерватор, увек је знао да их уклопи у складну целину која би дала потпунији приказ тих личности, приказујући не само њихове уметничке и професионалне врлине и мане, него и личне инспирације и животне недоумице.
Као човек који је волео позориште и људе који га чине, са нескривеним симпатијама писао је и о глумцима и глумицама са којима се дружио у кафани и „војевао“ у позоришту.
Делујући у бурном времену за Србију, писао је о недаћама народа под туђом влашћу или током ратних дејстава, али и о ратницима и владарима који су се својим делима издизали изнад свеприсутне немоћи и очаја, дајући значајан допринос ослобађању српског народа од окупатора и туђинске власти.
Како је обављао разне функције а притом био и одличан говорник, често је имао обавезу да пише некрологе и декламује посмртне говоре. Ти текстови одишу достојанственошћу и узвишеношћу, уз коришћење тачних информација и битних детаља из живота покојника.
Текстови о Нушићевим претходницима и савременицима разврстани су у следеће одељке:
– О књижевницима и песницима,
– О композиторима и академицима,
– О глумцима,
– О ратницима и владарима,
– Помени и посмртне беседе.
Ови записи посвећени нашим значајним књижевницима, песницима, композиторима, војницима и другим знаменитим људима дају реалан приказ живота и друштвених догађаја у Београду и Србији у XIX и почетком ХХ века, и као такви могу бити интересантни и историчарима, такође и читаоцима и поштоваоцима живота и дела Бранислава Ђ. Нушића.
