Нушић као песник
На почетку своје уметничко-стваралачке делатности, још као гимназијалац, као и током студија на Правном одсеку Велике школе у Београду, Бранислав Нушић писао је и песме.
„Од 1880. почиње да објављује песме у сомборском дечијем листу Голуб, у којем су сарађивали Шантић, Дучић и други познати песници. Потом ће бити сарадник Змајевог Невена, а од 1882. и тек основаног илустрованога листа Српче, у којем ће објављивати своје радове Војислав Илић, Љубомир Ненадовић, Милован Глишић, Драгиша Лапчевић и други. У листу за шалу и забаву Ћоса, који је почео излазити 1880. године и чији је власник био Никола Пашић, објављује политичко-сатиричне стихове, сврставајући се у редове радикалне опозиције према политици Милана Обреновића и његове `напредњачке владе`.“[1]
Песме су му објављиване и у листовима: Брка, Стражилово, Нада, Јавор и др. Иако је волео поезију и користио стихове у другим делима, Нушић, у зрелијем стваралачком добу, као да је зазирао од свог поетског дара. У књизи Аутобиографија (обј. 1924.), о својим песмама наводи: „Написао сам свега две песме у животу и са обема сам толико страдао да сам се зарекао чак и да не читам више стихове, а камоли још и да их пишем…“, да би потом додао: „Моја прва песма била је увреда једне жене, а моја последња песма била је увреда једнога краља, а кад се узме у обзир да су краљеви и жене најосетљивија и најосветљивија створења, онда већ можете мислити како сам прошао…“[2]
Његов бритки књижевно-новинарско-критичарски језик га је много пута током живота доводио у незгодне ситуације. Када је у питању поезија, У Аутобиографији је само напоменуо да је и због ње имао непријатности. Ми ћемо подсетити да је због песме Погреб „два раба“ (обј. 6. маја 1887. у листу Нови београдски дневник), био и на робији, због увреде династије и краља лично.
Нушићев поетски опус је већи од онога што је навео у Аутобиографији. Он је објавио педесетак песама у различитим листовима и часописима, док је њих неколико остало у рукопису. Он сам није издавао поезију у посебним збиркама, нити је песме уврстио у своја сабрана дела (1931.) за које је сам одређивао садржај. Први пут се овај сегмент његовог књижевног стваралаштва, појављује у 12. књизи Сабраних дела Бранислава Нушића у 15 томова у издању ИП Просвета Београд (2005-2006) које је приредио наш признати театролог поч. др Рашко В. Јовановић.
На овом месту ћемо вам представити и овај део Нушићевог стваралаштва који није толико познат и признат. Песме се налазе у формату електронске књиге (e-book). Ради бољег прегледа препоручујемо приказ на целом екрану. Списак песама је направљен хронолошким редом према години настанка или објављивања. Кликом на наслов у списку бићете преусмерени на жељену песму. Наводимо и у ком листу или часопису су штампане, као и сигнатуре тих периодичких публикација, тј. њихов наслов, број, годину и датум издања у коме је поједина песма и објављена.
[1] Рашко В. Јовановић, Бранислав Ђ. Нушић – живот и дело – Службени гласник, Београд, 2014, стр. 48-49.
[2] Бранислав Ђ. Јовановић, Аутобиографија, Општинско дете, Листићи – Просвета, Београд, 2006, стр. 131-132. (Сабрана дела, књига VIII).
