Бранислав Ђ. Нушић, конференције
Бранислав Нушић је био и одличан говорник, радо виђен гост на многим јавним скуповима. Одржао је бројна пригодна предавања која су била уприличена поводом обележавања значајних догађаја или јубилеја посвећених важним личностима или установама. Предавања су организована на позив разних грађанских удружења, одбора или културних институција, а обухватала су различите теме: од разматрања патриотских и националних идеја, до пригодних расправа о женама, љубави и моди, такође и о уметности и новинарству.
Нушићева предавања (конференције, како се у то време говорило), никога нису остављале равнодушним. Наш познати редитељ и позоришни педагог Јосип Кулунџић исправно је уочио: „Али Нушић није био само дикцијски ретор, био је он уметнички козер, мајсторски конверзатор и рафиновано причало. Било на естради, било за свечаним банкетом, било на некој скупштини или пред отвореном раком, Нушићев изговорени текст био је уметничко дело своје врсте. Не само прецизно логично изношење чињеница, са увек вешто пласираном комичном или трагичном поентом, него и стварање суптилних емоционалних инфлексија, које је увек изражавао великом, суздржаношћу, намерном једноставношћу и богатом нијансираношћу, изгледали су као простудирана глума гласом, иако је, за разлику од фиксираног позоришног израза, његов говор увек имао карактер случајне импровизације.“[1]
Иако кроз описе његових савременика, можемо наслутити какав су одјек и значај имале, његове конференције преточене у текстуалну форму и данашњем читаоцу могу бити интересантне, како због начина изражавања, такође и због свевремености тема које је обрађивао, што је, уосталом, случај и са осталим књижевним и друштвеним областима у којима се Бранислав Нушић огледао током свог стваралачког деловања. Он је био човек са изразитим осећањем за друштвену мисију, за одговорност и дужности какву треба да поседује једна јавна личност.
Одлично је препознавао време у коме живи и менталитет својих суграђана и сународника, и то је сликовито описивао у својим текстовима, како оним најпознатијим, комедијама, причама и козеријама, тако и у конференцијама, мемоарској прози, песмама, сећањима и другим бројним списима и записима, који су биле одраз његовог великог талента и наглашеног јавног деловања и осећаја дужности.
У овом одељку смо поред већ знаних и више пута публикованих конференција уврстили и неколико до сада мање познатих говора и предавања које је Бранислав Нушић декламовао на уметничким вечерима и јавним скуповима разних удружења која су била врло популарна у његово време. Циљ нам да све то представимо као целину и да читаоцима приближимо и овај сегмент његове културне делатности.
Дејан Јаћимовић
[1] Јосип Кулунџић, Нушић као говорник, „Књижевне новине“, Београд, IX/1958, бр. 61, 7. фебруар, стр. 1-4.
