„Нушићевим Београдом“ је образовна кутурно-историјска и туристичка тура која приказује историјску баштину нашег главног града кроз шетњу значајним улицама и трговима, поред знаменитих зграда и места повезаних са стваралаштвом и животом Бранислава Ђ. Нушића, која су трајно обележила Београд и нашу земљу у периоду од краја XIX до четрдесетих година XX века.
Током маја и јуна преко сто ђака београдских основних школа „Данило Киш“, „Вук Караџић“„Бранислав Радичевић“, средњошколаца „Дрво Арт-а“, „ПТТ-а“, као и гимназијалаца „Стефанa Немање“, знатижељно, љубопитљиво и заинтересовано су прошетали „Нушићевим Београдом“ – од Павиљона Цвијете Зузорић, зграде Народне банке Србије, Кнез Михаиловом, до угла са Улицом 1300 каплара, поред зграде САНУ и Књижаре „Геце Кон“, до Позоришног трга (Трга републике), Народног позоришта и спомненика Нушићу, Хотела Москва, и Нушићевом улицом до просторија „НУШИЋ“ Фондације, у Улици Мајке Јевросиме 21.
Својеврсну „учионицу на отвореном“ за ученике основних и средњих школа, кроз занимљиву беседу и шетњу староградским улицама, поред знаменитих зграда, тргова и места који су трајно обежележила Београд за Нушићева живота, водили су управитељ Фондације Небојша Нушић и један од првих туристичких водича главног града Јоца Типолд.
„Ђацима смо на приступачан начин представи лик и дело свестраног Бранислава Нушића, и истовремено приказали друштвене прилике у Београду и Србији на преласку из XIX у XX век. Ђаци знају да је Нушић наш најпознатији комедиограф, а мање им је познато да је за живота био и новинар, говорник, позоришни и културни радник, родољуб, дипломата и академик“, каже Небојша Нушић, управитељ наше Фондације и додаје да је свака од локација ученицима и њиховим наставницима представљена кроз кратак биографски опис који се односи на рад и стваралашво свестраног Нушића.
„Трудили смо се да схвате и оживе историјски контекст и дух тог времена, уз бројне занимљивости из друштвеног живота повезаног са културном сценом београдске вароши“, објашњава Јоца Типолд и додаје да је судећи по атмосфери, интересовању и бројним питањима која су ђаци постављали сигуран „да сада свој град гледају другим очима“.
„Кажу да им је посебно било занимљиво да се на месту данашње Народне банке у Краља Петра налазила Нушићева родна кућа, као и да је на локацији Народног музеја некад била позната кафана „Дарданели“, у којој је волео да проводи сате са пријатељима и одакле је, као проницљиви новинар Бен Акиба и комедиограф Нушић, посматрао како се посланици и одборници Београдске општине, пословни свет и виша друштвена класа безбрижно шета и чаврља Кнез Михаиловом, док народ – раја, жури Васином улицом ка пијаци на Студенском тргу“, износи своја запажања о „настави у учионици на отвореном“ Небојша Нушић и додаје да су са посебним пијететом у Улица 1300 каплара сазнали да је један од каплара био и Нушићев син Бан који је страдао 1915. године као припадник овог школског батаљона.
Школско звоно огласило је крај часа учионице на отвореном – „Нушићевим Београдом“, након документарног филма „Сва лица српског дипломате Бранислава Нушића“ и окрепљења у просторијама „НУШИЋ“ Фондације, у Улици мајке Јевросиме 21.
