Седамнаеста „Нушићијада 2026.“ успешно је одржана од 20. до 23. августа ове године. „Под Нушићевим шеширом“, слоганом овогодишње манифестације, Ивањица је током три фестивалска дана још једном бројним посетиоцима из земље и иностранства дочарала атмосферу „старе српске грађанске вароши“, са краја 19. и почетка 20. века.
Овогодишња „Нушићијада“ је традиционално свечано отворена „интересантном“ уличном парадом и симболичном предајом кључева града Браниславу Нушићу, глумцу Милану Милосављевићу. Програм фестивала је био изузетно богат, обухватао је бројне садржаје за све генерације, а „НУШИЋ“ Фондација је и ове године обогатила академски део програма „Нушићијаде“.
„Манифестацију смо отворили у предфестивалском дану 20. августа у Галерији Дома културе изложбом „НУШИЋ И МЕДИЈИ“. Присутнима су се обратили Анита Калиникова, главна уредница и новинарка из Скопља и глумац Милан Милосављевић, у улози Бранислава Нушића и управитељ Фондације“, каже Небојша Нушић и истиче да су „говорници истакли свестраност стваралаштва Бранислава Нушића, која је представљена у наменском издању фестивалских новина „БЕН АКИБА опет на НУШИЋИЈАДИ“, које смо по други пут штампали за потребе „Нушићијаде“.
Другог фестивалског дана Фондација је организовала запажен наступ триа „Беларте“, у саставу проф.Јелена Миловић, клавир, проф.Тијана Арнаутовић Павловић виолина и проф. Христина Учур, сопран. Даме су у парку испред споменика присутне, уз послужење јутарње кафе, очарале мелодичним аријама. Уследило је читање фестивалских новнина – награђене сатиричне приче од стране волонтерке Ане, као и приче „Ивањицки Шумадинац“, у интерпретацији доцента, капетана прве класе Тамаре Гајић, учеснице академског програма реторичара.
„Нушић и национално питање” била је тема академског програма овогодишње „Нушићијаде“. 22. августа је на округлом столу учествовало 11 излагача који су, свако из свог угла, допринели осветљавању ове и данас актуелне теме. На почетку је све учеснике пригодном беседом поздравио један од иницијатора и оснивача овог програма проф. др Војислав Јелић, сећајући се првих оваквих сусрета и проф. доктора Јовице Тркуље, суоснивача. Модератор овог скупа проф. Светлана Градинац потом је представљала учеснике и најављивала њихове теме. Проф. др Хатиџа Бериша, са Војне академије и Школе националне одбране, Катедра стратергије, покушала је да одговори на питање да ли је Нушић био само комедиограф и сатиричар или неко ко се као дипломата и конзул бавио проблемима Срба на косовском простору и желео да се успостави сарадња са тадашњим Арбанасима.
Проф. др Огњен Вујовић, са Правног факултета Универзитета у Косовској Митровици, изнео је занимљиво поређење два документа: једног из 1917. г познатог као „Бафурова декларација”, и другог – „Вашингтонског споразума“ из 2017. године. Оценио је да је „Бафурова декларација“ била повољнија и имала је већу тежину за Србију. Проф. др Владан Бартула, декан Филозофскоф факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бавио се Нушићем као оснивачем и управником Народног позоришта у Сарајеву.
„Бранислав Нушић је водио културну политику и јавно је протестовао против Аустро угарске анексије БиХ. Он је основао и музичку школу, хор и оркестар и организовао гостовања уметника из Загреба и Београда“, нагласио је Бартула, док је проф. др Горан Максимовић, који је истраживао комплексно Нушићево порекло, истакао неопходне услове да се неки наш град прогласи „српским Пијемонтом“. Како је закључио „за то је неопходан патриотски потенцијал, а како каже, он родољубе дели на патриоте по уверењу, по дужности, по моди и по занату“.
Олга Максимовић, дипл. библиотекар Библиотеке града Београда, изнела је занимљив податак – посвета коју је Нушић написао сину Бану у роману „Деветсто петнаеста – трагедија једног народа“ у првом издању, у каснијим издањима је изостављена! Посебно је било занимљиво излагање Александра Ердељановића, в.д. Југословенске кинотеке, који је утврдио да је Нушић био и наш први филмски сценариста, као и да се његов лик налази у неколико секвенци на старим пронађеним филмским тракама. Анита Каликова, главна уредница и новинарка најгледанијег приватног тв канала у Северној Македонији, говорила је колики је значај Нушић придавао медијима, а и сам се дуго бавио новинарством. и напоменула колики је утицај тв медија данас у Македонији. Проф.Светлана Градинац бавила се дипломатском преписком у свом раду „Против лажног патриотизма и позерског родољубља“ у коме је истакла да је Нушић као конзул у Приштини, Скопљу и Битољу веома јасно упозоравао на тешкоће са којима се суочава српски народ тамо, али је предлагао и како се културном дипломатијом многе ствари могу поправити.
„Нушић је упозоравао, освешћивао и предлагао решења попут Арчибалда Рајса, али није имао ко да га чује и разуме“, закључила је Градинац.
Двојица потпуковника, докторант доцент Универзитета одбране Зоран Обрадовић и др Ненад Стајковић, обојица предавачи на Војној академији, Школи националне одбране- Катедра стратегије, коаутори су веома занимљивог прилога „Аксиолошки колапс као узрок нерешеног српског националног питања“ у којем се баве узроцима и последицама два начина васпитања деце у Србији.
„Један пример је Бранислав Нушић и његов син Страхиња Бан који је као војник 1300 каплара погинуо у Првом светском рату, а други је Никола Пашић и његов син Рада који је за време Првог светског рата теревенчио по европским престоницама на рачун државе. Последице масовне погибије цвета наше младости у Првом светском рату и данас су очигледне“, закључили су поменути аутори.
У ревијалном делу академског програма у „Беседништва“учесницима Округлог стола обратила се Јована Лазаревић, првонаграђена на овогодишњем Конкурсу за сатирчну причу. Она је прочитала своју првонаграђену причу „Општина на лајкове“ и побрала пажњу и аплауз публике, посебно јер ове године није било студената беседника, па је она представљена као „чуварка ватре“. Јована је у свом обраћању посебно истакла везу Нушићевог времена и данашњице.
„Да се Нушић данас врати међу нас, верујем да не би дуго тражио о чему да пише. Не би му недостајало ни ликова, ни заплета, ни апсурда. Само би, можда, уместо пера, тражио телефон. Али мислим да би га, ипак највише зачудило нешто друго. Не то колико смо се променили, већ колико смо у неким стварима остали исти. Можда је управо зато Нушић и данас важан. Он нас тера да поставимо питања која нам нису увек пријатна. Док читамо о његовим чиновницима, политичарима, малограђанима, и свим тим људским слабостима, ми се смејемо. Али после тог смеха остаје једно непријатно питање: Да ли се смејемо њима, или помало и себи!“, поручила је Јована.
Бранислав Ђ. Нушић је, као свестрана личност свог времена, у бурном историјском периоду за Србију, дао значајан допринос као књижевник и дипломата у подизању српске националне свести и изградњи државе, општи је закључак академског Округлог стола. Сви учесници су се сложили да је овогодишњи скуп био изузетно квалитетан, да су се чуле до сада мало познате чињенице о Нушићу и да би најбољи реферати требало да се објаве у Билтену овогодишње Нушићијаде и тако буду доступни и другим заинтересиваним читаоцима и проучаваоцима Нушићевог дела.
У оквиру програма „Без длаке на перу“ писац Бојан Љубеновић, председник жирија, је представио награђене ауторе кратких сатиричних прича. Победници прошлогодишњег конкурса Маји Марковић, директор Дома културе Милан Крунић и управитељ Фондације Небојша Нушић су свечано уручили освојену прву награду – њену првоодштампану књигу „Свилени метак“.
„Између корица и кадрова“ је програм у коме је наша Фондација, у оквиру своје издавачке делатности, представила нови издавачки подухват – књигу „Бранислав Нушић о другима “, коју је приредио Дејан Јаћимовић. Одабране одломке из књиге публици је представила Ања Радојевић, волонтерка „Нушићијаде“.
Повом 50. година од снимања телевизијске серије „Више од игре“, Саша Едрдељановић, директор Југословенске кинотеке, Милош Стојановић, продуцент РТС-а и управитељ Фондације „Слободана Стојановића“, Мишко Томић, кустос Народног музеја из Београда и новинар Рашко Нешовановић, уз пригодан документарни филм и кроз разговор. представили су публици бројне занимљиве анегдоте са снимања ове култне серије, које ће се објавити у следечем броју фестивалских новина.
„НУШИЋ“ Фондација је и ове године у сарадњи са Музејом ПТТ-а Србије, на „Малој Нушићијаде“, организовала едукативна радионица „Поздрав од школараца са Нушићијаде“. Радионицу, на којој је око стотинак основаца, припадника младих „дигиталних“ генерација учило како су се некад, али и у времена одрастања њихових баба, деда и родитеља, писали поздрави са путовања на разгледницама. Радионицу је водио директор Музеја Марко Јелић, са колегиницом Љиљаном Ђорђевић, уз медијску подршку „Политикиног забавника“. Такође, на радионици су учествовали и малишани, учесници традиционалног „Маскембала“.
На „Нушићијади“, традиционалном фестивалу хумора, забаве и весеља, који обједињује позориште, филм, музику, академски програм и улична дешавања Браниславу Нушићу у част, изведене су и позоришне представе „Сеанса“, монодрама Сандре Силађев, „Ожалошћена породица“ у извођењу Народног позоришта Републике Српске из Бања Луке, као и представа „Више од игре“ Београдског драмског позоришта.